Drugi nazivi: akcenac, osenac, pelincek, vakcenac.
Latinski naziv: artemisia absinthium .
Engleski - Wormwood

Opis biljke: pelin je trajna biljka s razgranjenom stabljikom, polugrmastog oblika, visine do 1 metra. Stabljika je okrugla s perasto razdeljenim listovima. Cvate u grozdu sitnim sunovratim glavicama. Cvetovi se sastoje od caške s uskim lapovima, bledožutog, levkastog, na krajevima petodelnog rascepljenog vencica, 5 prašnika i nadraslim pesticem.. Nema coveka koji ne zna za pelen. Mnogi biljku i ne poznaju
u prirodi, ali svi odreda znaju za pelen simbol gorcine i cemernosti.
Malo je biljaka koje su tako duboko vezane za naš narod,
vekovima mucen, gonjen, ponižavan, koji je znao samo za
gorcinu života. I dok je u nas pelen simbol jada, cemera, dotle su nekada Rimljani na Kapitolu, pre i iznad svih priznanja i pocasti, pobednika najbolje pobednike napijali napitkom od pelena, ubedeni da je to najveca nagrada za pobednika, jer im se po tadašnjem shvatanju, obezbeduje dobro i vecno zdravlje, najvece zemaljsko bogastvo. U ostalom i latinski naziv pelena ima simbolicno znacenje tj. ime biljke treba da deluje psihosugestivno na coveka, da veruje da ce biti zdrav i cio. Anticki naziv potice od grecke reci (Artemisia) lekovite.

Stanište: kao divlja raste na osuncanim neobraslim zemljištima, a zbog svoje lekovitosti sadi se u vrtovima.

Lekoviti deo biljke: za lek sabiru se listovi pre cvatnje i cela biljka za vreme cvatnje.

Lekovito delovanje: pelin je vrlo gorkog ukusa. Izvanredno je sredstvo za cišcenje krvi i jacanje želuca. Upotrebljava se u lecenju loše probave, nadimanja, slabog teka, podrigavanja, žgaravice, glista, bolesti jetre, slezene, bubrega, žutice, groznice, grušanja krvi, mokracnog mehura, vodene bolesti i osipa. Osim toga, mnogo-siruka lekovita svojstva pelina povoljno uticu na celokupni organizam . Tako nestaju teške smetnje , debljine, šecerne bolesti, u duševnim smetnjama koje, više ili manje, imaju dublji uzrok u neredovnom radu probavnih organa, smetnjama u
radu jetre, žuci, slezene i ženskih polnih organa.

***

HRAST

Biljke

Drugi nazivi: dub, dubovina, hrast lužnik, lužni hrast, lužnjak, rani hrast.
Latinski naziv: quercus .

Opis biljke: hrast se ubraja u najpoznatija drveca naših krajeva. Razvija se u mocno i veliko drvo, a može doseci visinu višu od 40 metara, debljinu 2 do 2 1/2 m i starost više od 1000 godina. . . ,

Stanište: . sume

Lekoviti deo biljke: Za lek upotrebljava se mlado lišce i mlada kora, što se skuplja u prolece, a plod u jesen

Lekovito delovanje: caj od mladog hrastovog lišca preporucuje se slabiin Ijudima, rekonvalescentima, tuberkuloznim bolesnicima i bolesnicima koji boluju od srcanih bolesti. Caj priprernljen od mešavine hrastova lišca i drugih Ijekovitih biljaka koristi se u lecenju cireva svih vrsti, za želudac i cišcenje i jacanje krvi. Uvarak od mlade hrastove kore koristi se za grgljanje kod upale grla, protiv promuklosti i kad oteknu vratne žlezde. caj od mlade hrastove kore priprernljen s vinom i medom koristi se u lecenju protiv povracanja krvi iz želuca i pluca, kod krvavih proliva, kolere, griže i fistula u cmaru, kada zaustavlja krv i leci. Kava pripremljena od prženog žira koristi se kao lek za malaksalost, malokrvnost, nervozu, nesanicu, kostobolju, rahitis, od sluzi iz ušiju i dr. Kava od žira preporucuje se za cišcenje krvi, kod šecerne bolesti, nadimanja i otvorenih i zatvorenih šuljeva.

Drugi nazivi: konjska rebra, mala bokvica, koncula, žilovlak.
Latinski naziv: plantago lanceolata .
Eng - Long-leaved Plantain

Opis biljke: Plantago lanceolata nazivaju muškom bokvicom, odnosno trpucem muškim, dok ženska bokvica( Plantago major ) nazivaju velikim trpucem ili bokvicom ženskom ! Prema obliku listova razlikuju se ženska ili širokolisna bokvica / P. major / i muška , uskolisna bokvica / P. lanceolata /
U medicini se vise ceni muska bokvica (Herba Plantaginis lanceolatae ).bokvica muška ili trputac muški trajna je biljka s prizemnim, uskim, sulicastim, golim i žilavim listovima. Na listovima je naglašeno 3 do 5 provodnih žila. Cvetna stapka je bez listova, uglasta i uspravna, a završava zeleno-sme?im cvetnim klasom. Plod je dvosemeni tobolac. ,

Stanište: raširena je po celoj Evropi, a nalazi se na livadama, svetlim prozracnim šumama.

Lekoviti deo biljke: za lek se skupljaju koren, listovi pre cvatnje, a seme nakon što sazre

Lekovito delovanje: bokvica muška ili trputac muški sadrži mnoge lekovite materije koje joj daju sposobnost u lecenju svih oboljenja organa za disanje, kod vece ili manje sluzne izlucevine. Izvrstan je prirodni lek kod plucne astme, upale plucnih vrhova, kašlja, hripavca, cak i tuberkuloze pluca..
Za lek se najvise koristi list; od sirokolisnih vrsta za rane i obloge, od uskolisnih vrsta protiv plucnih unutarnjih bolesti te zenskih bolesti.
Bokvica izvrsno potpomaze u lecenju tuberkuloznih bolesti pluca.
Bokvica je posebno pogodna za decu jer joj je sok ukusan, narocito kada se zasladi šecerom ili medom.
Caj od listova bokvice treba piti što je moguce topliji.
Najbolje je jedna soljica caja odmah ujutro – natašte, a zatim 1- 2 soljice preko dana i još jedna uvece, pre spavanja. Tako se postize mirna noc.
Sveze zgnjeceno lišce sluzi kao oblog koji se stavlja na mesto uboda insekta ili ujeda zmije. takodje se stavljaju oblozi kod vrucih oteklina i rana koje teško zarastaju.

Sok od svezeg lisca koje dobro izgnjecimo, nakapa se na ranu, te zaustavlja krvarenje i ubrzava zarastanje; sprecava upalu i ublazava bol. Oblog od lisca hladi noge nakon dugog i napornog hodanja

Sok od bokvice:
200 grama lisca bokvice,,
100 g koprive ( Urtica dioica),
100 g maslacka ( Taraxacum officinale)
100 g stolisnika ( Achillea millefolium ) :
sve se dobro izgnjeci, istisne kroz cistu lanenu krpu, procedi, zatim prokuva uz skidanje pene i koja se skuplja na povrsini , dobijenom soku dodaju se dve velike kasike meda, pa se to ponovo kuva dok se ne zgusne tako da postane koncasto. Kada se sok ohladi, uliva se u boce , a da se ne bi pokvario, doda se svakoj boci casica rakije. Pre upotrebe pomesa se sa toplom vodom , pola - pola.

                                           ***

DUNJA

Biljke

Drugi nazivi: funja, kunja. dgunja.
Latinski naziv: cydonia oblonga .
Eng - Quince

***

Opis biljke: bršljan je do 20 m duga povijuša s trajno zelenim listovima i mnogobrojnim korenjem po stabljici kojim se pricvršcuje za drugo drvece i kamenje. Pri svojoj osnovi stabljika je položena, a zatim puzava. Listovi su kožasti. Gomji listovi po obodu su celoviti, dok su donji srcolika oblika i razdeljeni u 3 do 5 režnjeva. Cvetovi su sitni, izvana mrke, a iznutra zelene boje, skupljeni u poluloptasti štit.Bršljan je otrovna drvenasta penjacica sa adventivnim korenjem, koje mu služi za pricvršcenje uz podlogu (stabla, zidovi, dr.) a koje se razvija površinski, i dve vrste kožnatih, naizmenicnih zimzelenih listova: petoprstasti listovi su na stabljici bez cvetova, a ovalno ušiljeni su na stabljici sa cvetovima. Listovi su na licu tamnozeleni, sjajni, na nalicju žutozeleni, dok su mladi obrasli sa dlacicama. Penjuci se uz stabla dosegne visinu i do 30 metara. Kora je pepeljastosiva.
Javlja se na vlažnim i humusnim zemljištima, ali dobro podnosi i kamenita i krecnjacka tla, voli vlažan vazduh. ,

Stanište: bršljan raste po stenama, ruševinama i šumama. U gradovima se uglavnom uzgaja kao ukras na zidovima.

Lekoviti deo biljke: za lek se upotrebljavaju listovi i plodovi
Lekovito delovanje: bršljanov list vec u malim kolicinama deluje na krvne sudove i srce. Koristi se za lecenje bolesti slezene, polipa u nosu, bolesti ociju, mekih kostiju, kamena i peska u bubrezima, upale mokracnog mehura i belog pranja kod žena. Koristi se, zatim, u lecenju kožnih bolesti, rana i skrofulozne dece (koju je potrebno kupati u uvarku od bršljanova lista). Bršljanov plod potrebno je oprezno koristiti. Mešanjem s preslicom i nanom koristi se u lecenju nekih unutrašnjih bolesti. Sa velikim se oprezom caj od lista bršljana može upotrebiti za reumatske i žucne tegobe, za cišcenje kože, cišcenje krvnih žila kod ateroskleroze, kod upale želuca i creva, te za regulaciju ciklusa mesecnice, te kod kašlja, bronhitisa i astme. Ušmrknut bršljanov sok leci od nosnih polipa

Ako se svake veceri kosa ispire cajem od lista bršljana, ukloniti ce se perut, a pijenjem ce se ocistiti telo od trovanja pesticidima i štetna radioaktivna zracenja.
Nije preporucljivo uzeti vise od dve kasike usitnjenog lista brsljana na litru vode.
Bobice bršljana ne ostavljajte na dohvat male djece i nemojte ih koristiti za pripravljanje caja.

Recept za caj od bršljanovog lista:
Cetiri bršljanova sveža lista ili do dve kasike usitnjenog suvog lista staviti u jednu litru hladne vode, zakuvati, odmah procediti, i piti nekoliko puta tokom dana po jedan decilitar caja.

Bobice bršljana ne ostavljajte na dohvat male dece i nemojte ih koristiti za pripremanje caja.

KURA NE SME TRAJATI VIŠE OD 14 DANA.

CAJ ZA REUMATSKE TEGOBE :
za cajnu mesavine uzima se po 1/5 lista brsljana, lista i cveta gomoljaste surucice-Filipendula vulgaris,, vrškova zlatnice-Solidago virgaaurea, vrškova ivanjskog cvijeca-Galium verum i korena jaglaca-Primula vulgaris.
Tri kasike cajne mešavine preliti litrom vrele vode, ostaviti poklopljeno 10 minuta, procediti i piti po 1,5 dl nezasladjeno, pola sata pre jela i izmedu obroka, pet do sedam puta dnevno, nakon 14 dana pauza od 7 dana.

KURA ZA CELULIT :
Uzeti po 50 ml. tinkture lista bršljana, ulja cvetova nevena i ulja korena cicka na jednu litru otopljene neslane svinjske masti ili maslaca. Mešati i zagrejati na oko 70 C te dodati 50 ml otopljenog pcelinjeg voska, razliti u posudice i dobro zatvoriti. Svako vece petnaestak minuta utrljavati mast u kozu gde se pojavio celulit.
Caj za pojacani metabolizam i izlucivanje, koji se koristi uz ovaj tretman, priprema se na sledeci nacin : u jednakim delovima se uzmu vrhovi plucnjaka, vrhovi oputine, vrhovi konopljuše -( Eupatorium cannabinum ), vrhovi zlatnice i koren jaglaca; tri kasike cajne mešavine preliti litrom vrele vode, ostaviti poklopljeno dvadeset minuta, procediti i piti mlaki nezasladjen caj, po 1,5 dl svaka tri sata. Kura traje 28 dana. Nakon toga se napravi prekid od 14 dana.

UKLANJANJE KURJEG OKA :
Dobro usitnjena cetiri sveza lista bršljana staviti svaku vece na kurje oko, omotati gazom, ostaviti na tome mestu najmanje 1 sat. Nakon 7 - 10 dana moci cete ukloniti kurje oko na prstima.

CAJ ZA ASTMU I BRONHITIS :
za cajnu mesavinu potrebna je po 1/5 lista brsljana, vrhovi plucnjaka, cveta jaglaca, vrhova marulje ( Calamintha officinalis),te lista i cveta crnoga sleza.
Cetiri kasike cajne mesavine preliti litrom vrele vode, ostaviti poklopljeno dvadesetak minuta, procediti i piti po 1,5 dl zasladjeno medom od kestena, 5 - 7 puta dnevno.

NAPOMENA :
list bršljana vec u malim kolicinama deluje na srce i krvne žile / širi ili sužava /, zavisno od jacine doze . Ušmrknut bršljanov sok leci od nosnih polipa.

 Razmjena mišljenja i iskustva u liječenju fitoterapijom na "Modran forumu"

KONOPLJA

Drugi nazivi: konopljika .
Latinski naziv: cannabis sativa .

Opis biljke: konoplja je jednogodišnja zeljasta biljka. Ima uspravnu stabljiku i prstasto razdeljene listove. Stabljika doseže visinu od 2 metra. Konoplja je dvodomna biljka. Ženske jedinke su vece i nose brojne neugledne cvetove u skupinama poput klasova. Muške jedinke su manje i tvore cvatove u obliku metlice. Plodovi su sitni, jednosemeni orašcici. ,
Lekoviti deo biljke: za lek se koriste listovi i seme.

Lekovito delovanje: koristi se u lecenju žutice i drugih bolesti jetre,
teškog zatvora i kronicnog reumatizma.